Pitanje kolektivne krivice
Published on 12/01,2007
Bio je to hladan decembarski dan, sada već davne 1970. godine. Formalni tok ceremonije ispred memorijala posvećenom žrtvama koje su pale tokom ustanka u Varšavskom getu 1943. godine prekinut je jednim gestom koji će ostati zapamćen do današnjih dana. Nemački kancelar Willy Brandt bio je u zvaničnoj poseti Narodnoj republici Poljskoj i u skladu sa protokolom obišao je memorijalni spomenik žrtvama nacističkog terora na mestu gde je nekada bio zloglasni Varšavski geto. Baš u momentu kada je postavljao venac, nemački kancelar učinio je nešto kranje neočekivano. Nakon što je ispred spomenika spustio venac, na zaprepaštenje velikog broja novinara, on je klekao pred isti i u tom položaju, ne ispuštajući zvuka, ostao nepomičan još jedno kratko vreme. Ova slika obišla je svet i ostaće zapamćena kao iskreni gest pokajanja za zločine koje je nemački narod počinio u drugom svetskom ratu. Ovome ide u prilog i činjenica da je sam kancelar ratne godine proveo u egzilu, bežeći od nacističkog progonstva. Godinu dana posle ovog događaja njemu će biti uručena Nobelova nagrada za njegovo zalaganje u popravljanju odnosa između Zapadne Nemačke i zemalja iza Gvozdene zavese.
Čemu ovo podsećanje? I zašto je neko koje i sam bio žrtva nacizma imao potrebu da u ime cele Nemačke nacije učini ovakav gest? Zašto je baš on morao da uputi izvinjenje za nešto što sam nije učinio? Da li mu je ovo išlo u korist, možda u cilju prikupljanja političkih poena? Rekao bih da ne, jer je i sam zbog ovoga bio kritikovan od strane mnogih konzervativaca. Ipak, on je učinio nešto, što je kao pojedinac bio dužan da učini, ali i kao političar, jer je bio na čelu jedne zemlje koja je u to vreme i dalje nosila teško breme "kolektivne krivice" zbog genocida kojeg su počinili pojedinci.
Analogija postaje jasna kada priču premestimo u savremeni kontekst našeg društva i regiona. Naša zemlja već duže vreme nosi isto ovo breme kolektivne krivice, koje naši sugrađani često mogu osetiti kada izađu van granica Srbije. Postavlja se pitanje zašto bi mene neko posmatrao kroz prizmu događaja koji su se desili pre 15-tak godina, i zločina koji su počini neki drugi ljudi. Zar se naša zemlja ne nalazi na putu evropskih integracija, čija je spoljna politika jasna i nedvosmisleno evropski orijentisana? Mišljenja sam da svetu i Evropi pre svega, još uvek ne dajemo dovoljno jasnu poruku. Tome ne ide u u prilog ni činjenica da se poslednjih godina pojavilo mnogo "patriotskih", ultradesničarski orijentisanih organizacija, koje u ime odbrane "Srbske" vere, časti i tradicije na "nenasilan" način promovišu svoje anahrone iluzije, evocirajući staru slavu srednjovekovne Srbije u čije bi vreme želeli da se (nas) vrate.
Sasvim je sigurno da nam ne ide u prilog ni činjenica da naša zemlja nikada nije uputila zvanično izvinjenje žrtvamava Srebrenice, čija je inicijativa nekoliko puta blokirana u skupštinskoj proceduri. Podrazumeva se naravno, da se ovo očekuje i od drugih zaraćenih strana, za zločine koji su počinjeni od strane pripadnika njihovog naroda. Presedan svakako predstavlja javno izvinjenje predsednika Tadića građanima Hrvatske, iako je ono bilo izjavljeno na možda neprimenerom mestu, ali bez sumnje, ovo predstavlja hrabar i odvažan gest, koji je na žalost, ostao usamljen i doživeo kritike u na domaćoj političkoj sceni, šaljući pritom još jednom jasnu i nedvosmislenu poruku da naša politička javnost ne oseća potrebu za tim. Naša politička scena još uvek gravitira između prošlosti i budućnosti, između "Velike Srbije" i "Evropske Srbije", između desno ili levo orijentisanog nacionalizma, u čiji smo poguban uticaj u bliskoj prošlosti svi imali prilike da se uverimo, i evropske demokratske perspektive, koja ni izbliza nije toliko baršunasta, ni slatka, ali ipak pruža nadu u koliko toliko normalnu i pre svega mirnu budućnost.
Nije ovo problem koji je jedinstven samo za našu političku scenu, i naši susedi Hrvati imaju identičan problem, čiji politički vrh sa vremena na vreme koketira sa ultradesničarskim "Pravašima" i tradicionalno ne propušta da u vreme državnih praznika podseti javnost na to ko su bili agresori a ko "branitelji". Zanimljivo je da i sa jedne i druge strane možemo čuti političke zvaničnike kako su nam zemlje lideri i faktori stabilnosti u regionu, ali ne smemo zaboraviti činjenicu da ni jedno pomirenje među zaraćenim stranama ne dolazi bez iskrenog pokajanja među stranama koje su u sukobu. I ne trebamo se zavaravati da će vreme to učiniti, jer smo videli kako je vreme zalečilo rane iz drugog svetskog rata. Možda primer nemačkog kancelara nije nešto spektakularno, ili nešto što će u momentu anulirati sve posledice sukoba, jer to je nemoguće, ali nesumnjivo predstavlja nešto što je neophodno za dalju normalizaciju odnosa u regionu.
Na kraju možemo postaviti pitanje zašto bi se naša vlada morala izvinjavati za nešto što je evidentno kriv hegemonizam Miloševićevog režima? Možda nam bi nam u odgovoru na ovo pitanje mogla pomoći analogija sa starozavetnom prvosvešteničkom žrtvom koju je vrhovni sveštenik jevrejskog hrama jednom godišnje, ulazeći u "svetinju nad svetinjama", (najsvetiji deo jevrejskog hrama), polagao na oltar, koja je simbolisala grehe celog Izraela, iskupljujući tako čitav narod. Gest Willy-a Brandt-a sigurno da nije izbrisao grehe njegobih sunarodnika koji su krivi za genocid, ali je sasvim sigurno u mnogome uticao na to da se breme "kolektivne krivice" skine sa imena nemačkog naroda.
bravo!svaka reč na svom mestu.još jednom bravo i svaka čast!
Prijatno!
Hvala na podršci i lepim rečima. :)
Imamo i mi Willija Branta ali u najavi, samo treba sacekati jos jedno dva izborna ciklusa.Ceda rulls.
You said in a post that you are searching for a good writing company for your blog.Well i just read grademiners and i think that you should definitely give that company a try.
Hello! I could have sworn I've visited this web site before but after going through
a ffew oof the articles I realized it's new
to me. Anyways, I'm certainly happy I found it and I'll
be book-marking it and checking back often!
https://harborbaystorage.net/
por pastilla precio ahorros https://harborbaystorage.net/
Thanks in support of sharing such a fastidious thinking, article is pleasant, thats why i have read it completely
https://medicina-doska.ru/
Продать_лекарства https://medicina-doska.ru/
Hi there, I log on to your new stuff daily.
Your story-telling style is witty, keep up
the good work!
https://www.google.com.nf/url?q=https://top-sewer.com
https://www.google.com.nf/url?q=https://top-sewer.com (www.google.com.nf) https://maps.google.gr/url?q=https://top-sewer.com